Nesporno je da je u poslednjih nekoliko godina tehnologija doživela veliki napredak te da je gotovo zamenila čoveka pri obavljanju određenih poslova. Čeka li takva budućnost i prevodioce? Nedavno je u italijanskom dnevnom listu „La Repubblica“ izašao članak u kojem se odaje tajna da je Indijac Ashish Venugopal, pronalazač Googleove aplikacije Google Translate, koja hiljadama ljudi širom sveta omogućava više-manje uspešno komuniciranje na mnogobrojnim jezicima, zasnovao svoj sistem na statističkom pristupu, odnosno za prevođenje jedne reči s jezika A na jezik B sistem ne dobija uputstva vezana za jezička pravila koja treba primeniti, nego prevodi koristeći se prevodima isprava na svim jezicima UN-a te prevodima klasičnih dela književnosti i religije. Na taj način moguće je izraditi statističku bazu učestalosti raznih kombinacija reči i prevod je gotov u tren oka!
Međutim, može li takav kompjuter, iako moćan, zameniti prevodioca koji je studirao jezik i kulturu određene zemlje i proveo neprospavane noći nad zahtevnim gramatičkim pravilima? Prevođenje nije mehanički posao u kojem se čita i prevoda reč po reč. Naime, posao prevodioca nije samo da pročita tekst i prilagodi ga krajnjem korisniku, prevodilac mora da dobro shvati šta je autor hteo da kaže, nezavisno od vrste teksta, budući da prevođenje nije automatski postupak i da je često potrebno uneti poneke izmene kako bi prevod bio u duhu jezika, pokušavajući pri tome da se što više pridržava izvornog teksta.
Uzimajući u obzir navedeno, mogli bismo kazati da je prevodilac svojevrsni posrednik između dva jezika koji pokušava proizvesti prevod što sličniji izvorniku. To zasigurno nije posao koji kompjuter može kvalitetno da obavi! Kako bi kompjuter mogao da zna kako se prevodi kolokvijalni izraz kao što je engleski „It’s raining cats and dogs“? Ako pokušamo da prevedemo navedenu rečenicu na srpski jezik pomoću aplikacije Google Translate, rezultat je „Pada kiša mačke i pse“, a tačan prevod u duhu jezika mogao bi da bude, na primer „Lije k’o iz kabla“.
Teško je izumeti program koji svoje prevode zasniva na idiomatskim frazama, perifrazama i kolokvijalnom jeziku. Neki s razlogom nazivaju programe za automatsko prevođenje jednom od najboljih ideja koje najgore funkcionišu. U svakom slučaju, jedno je sigurno – koristeći se jezikom sporta, mogli bismo reći da prevodioci dalje ostaje napadač bez koga je gotovo nemoguće dati go, odnosno proizvesti kvalitetan prevod.